Нови супермен је бисексуалан јер се морају пратити актуелни левичарски трендови

 Демиен Годард

Глумац који је 1993. године глумио човека од челика у филму „Лоис и Кларк” каже за Фокс њуз да у овом потезу компаније DC Comics нема ничег „смелог или храброг”. А левица губи додир са здравим разумом и део је машинерије која субверзивно делује у друштву.

 

 

То је птица.

То је авион.

Не. То је… само још једно поглавље субверзије културе путем LGBT индоктринације.

Компанија DC Comics подигла је таласе дугиних боја објавивши новост у уторак. Писац Том Тејлор каже да „ово није трик”. Изговорио је то озбиљног лица, премда је тог тренутка на себи имао врло неозбиљну мајицу с логотипом Супермена у дугиним бојама.

Овакве ствари човек не може да измисли.

„Нисмо желели да кажу да компанија DC Comics ствара новог квир Супермена”, Рекао је Тејлор. „Желимо да ово буде прича типа ’Супермен проналази себе, постаје Супермен и онда се јавно декларише као бисексуалац’, и мислим да је то заиста важна разлика.”

Да будемо јасни (а ако нисте љубитељ стрипова, само се претварајте да знате шта се дешава… Заиста није ни важно, гледано са становишта људске историје), ово није Супермен из времена вашег деде. Ово је потомак Кларка и Лоис.

Видите ли шта се дешава када тата није код куће да се са сином игра лоптом у дворишту? Али удаљавам се од теме…

А чисто да буду сигурни да су испоштовали све ставке на левичарској агенди, писци су овом Супермену, Џону Кенту, наменили да се заљуби у новинара с љубичастом косом и наочарима… Који је притом и азијског порекла. Џон Кент је такође свим срцем посвећен питањима као што су „климатска криза и избеглице”.

Наравно да јесте, зар би могло да буде другачије?

Тејлор каже да је ово „храбар” потез за DC ComicsLGBT војска на друштвеним мрежама каже да је потез храбар и смео. Али Дин Кејн, који је 1993. године глумио Супермена у телевизијској серији „Лоис и Кларк” каже да је ствар сасвим другачија.

И Кејн је у праву.

Говорећи за Фокс њуз, Кејн је упитао: „Зашто нису написали да се Супермен бори против неправди које су довеле до појаве избеглица против чије депортације протестује? То би било храбро, то бих чак и прочитао… Или да се бори за права жена да похађају школу, да раде и да живе, или за то да дечаке не смеју да силују мушкарци под новом Талибанском управом.”

Све су то питања на месту. Али тако не мисле и помахнитали марксистички тролови који се поносно прсе док у свом подруму храбро куцају на тастатури.

Насупрот ономе што стоји у овом твиту, на другој страни нико се није бусао у прса и узвикивао конзервативне пароле. Није било „беса” на другој страни. А као да је све изашло право из левичарског приручника за понашање, видимо да су писци новог Супермена морали да набаце сексуалне алузије док се истовремено оштро напада „токсична мушкост“. Све је и више него предвидљиво.

Ево још једно сведочанство о томе како се овај наратив провлачи кроз читаву културу: док следбеници културе отказивања отказују оне који им се не допадају помоћу витриола и увреда, други падају у несвест од превеликих емоција и прозе чији је циљ да се они осете добро, покушавајући истовремено да покажу да су они заправи ти који се муче и пате.

Џон Кент – може.

Дин Кејн – ђавољи изрод.

Писац стрипова за DC Сomics, Том Тејлор, јавно је рекао: „Видим твитове људи који кажу да су бризнули у плач кад су прочитали ову вест, те да су пожелели да је овакав Супермен постојао док су они одрастали, како би могли да виде себе. Људи кажу да први пут у животу могу себе да виде у Супермену – а то никада нису мислили да је могуће.”

Да, јер мали дечаци никада нису маштали о томе да прескачу високе зграде у једном скоку. Но, то што Тејлор говори о „људима” и те како је манипулативно, зар не? Реч „људи” изузетно је широког контекста. И ми знамо да је то лаж. Лаж од 4%.

Тејлор закључује: „Надам се да за неколико година овакве вести више неће бити повод за насловне странице. Надам се да ово није само привремени тренд на Твитеру. Надам се да је ово само нешто о једној особи и добра репутација за све које то представља.”

Осим што ни то није тачно. Ми смо у непрестаном стању апсурда. А левица намерава да музе ову краву цео дан и целу ноћ.

На крају крајева, вест о Џону Кенту дошла је непосредно након Националног дана декларисања (мисли се на декларисање хомосексуалних особа – прим. прев.) 11. октобра.

Ако ово на све могуће начине не показује о чему је овде реч, не знам како другачије да вам нацртам.

 

Извор: ifamnews.com

 

Pravoslavie.cl