Рат против сиротиње, еугеника и вакцине

ХИТЛЕРОВА ЕУГЕНИКА

Није било тако давно када се под „здравственом политиком“ подразумевало најстрашније злочинаштво које је у Немачкој спроводио Хитлеров режим: „Хитлер је сажео нову политику у следећим реченицама: „У држави, образовање ума и тела ће играти значајну улогу, али људско одабирање је подједнако важно… Држава има одговорност проглашавања за неспособне за репродуктивну сврху сваког ко је очигледно болестан или генетички неподобан… И мора да извршава ту одговорност немилосрдно без обраћања пажње на разумевање или на недостатак разумевања било кога. … Заустављање размножавања телесно дегенерисаних или психички болесних у периоду од само 600 година би довело … до побољшања у људском здрављу које тешко може бити претпостављено данас. Ако се плодност најздравијих чланова расе оствари и планира резултат би био раса која … би изгубила семе телесног и духовног пропадања које сада носи.“ Као неминовност те Хитлерове политике, ментално болесни,  хендикепирани, слепи од рођења и они са генетичким обољењима у немачком друштву, су окупљани у посебне „стерилизационе центре“. Ови људи су сматрани за паразите штетне чистоћи и еволуционом напретку немачке расе. Нешто касније су у ствари ти људи који су уклањани из друштва почели да буду убијани тајном Хитлеровом наредбом. Та убиства су представљена као савршено разумна и они који су прихватани као генетички инфериорни су описивани као „некорисни“ и препрека развоју нације. Групе укључујући различите расе и људе који су виђени као ниже расе су ускоро почели да буду укључивани. Још касније и болесни и старији људи, они са жутицом, они са озбиљним металним недостацима, глуви и неми и чак они са фаталним болестима су били укључени./…/ Са развојем дарвинизма и идеје еугенике, у Немачкој, „расистички научници“ су отворено заступали убијање нежељених чланова и делова популације. Један од тих научника, Адолф Јост, „издао је рани позив за директно медицинско убијање у књизи објављеној 1895, ‘Право на смрт’ (…). Јост је тврдио да „због здравља друштвеног организма, држава мора да преузме одговорност над смрћу појединаца.“ Адолф Јост је био ментор Адолфу Хитлеру, који се појавио на политичкој сцени скоро тридесет година касније. „Држава мора да се постара да само здрави рађају децу“, рекао је Хитлер. „Морају се прогласити неподесним за размножавање сви они који су на било који начин видљиво болесни или који имају наслеђено обољење и према томе могу да га преносе“. Под законом који је донет 1933, 350 000 ментално болесних људи, 30.000 Цигана и стотине црне деце је било стерилисано методама као што су кастрација, X зрачење, инјекције и електрични шокови у области гениталија. Један нацистички официр је рекао, „нацизам није ништа друго него примењена биологија“.“

Запамтите дефиницију: НАЦИЗАМ ЈЕ ПРИМЕЊЕНА БИОЛОГИЈА.

ХИТЛЕР СЕ ПОНОВО РАЂА, А МИ ЋУТИМО

Данас, када се у развијеним земљама Запада примењује абортивно убијање беба на основу пренаталне дијагностике и када се, масовно, уводи еутаназија, не само за старе, него и за тешко болесну децу, Хитлера нико ни не помиње. Као, није то то. Као, ми смо хумани. Нови Хитлери се рађају у језивој тишини наше равнодушнпости.

А зна се како је завршило оно што је Хитлер почео са немачким инвалидима и децом са посебним потребама – завршило се ратом против „нижих раса“, геноцидном ликвидацијом Словена, Јевреја и Рома.

Сада су Хитлерови наследници, творци глобократског поретка, оних 0,666% моћника чији је циљ да завладају сваким кутком планете, кренули да ратују против сиромашних из читавог света. То је нова „нижа раса“ коју треба побити да би они, истински дегенерици, Хитлерова демонска ишчадија, спровели идеју „златне милијарде“.

БОРБА ПРОТИВ „НЕПРИЛАГОЂЕНИХ“

Сиромашни су осуђени на смрт. Рат је почео одавно, а сада само добија на замаху. У свом незаборавном огледу о дезертерству елита у епоси катастрофа, руски мислилац Александар Панарин (умро 2003.) истакао је:

„Једном речју, свима прогоњенима и сумњивима да су неадаптирани на светско тржиште пришива се да су отпадници, непријатељи савремене цивилизације. Суочено са тим отпадницима и лумпенима глобално цивилизовано друштво, наравно, има право да се заштити. С једне стране, помоћу специјалних хуманитарних акција, типа оне, коју је НАТО применио према Србима, а са друге – разнородним протекционистичким баријерама, суровим имиграционим законодавством и другим мерама за стварање чисте Средине за изабране. Судећи по многим знацима, глобалисти разматрају идеју о стварању глобалних заштитних корпуса, уз чију ће се помоћ локална компрадорска Средина и глобалистичка Средина метрополе штитити од инфилтрације група очајника светске периферије. Најпре ће бити да је пропагандни рат с неадаптираном већином светске и националне периферије припрема за физичко насиље и геноцид. Та невиђена социјална поларизација, коју су изазвале реформе глобализма на читавом простору светске периферије која се шири, не може се добро завршити. Раније је таква поларизација изазивала протест интелигенције против бездушне себичне господске мањине. Сада она због нечег све чешће провоцира протесте либералнога естаблишмента баш против упропашћене осиромашене већине. Још до јуче, осиромашење је иступало као социјални појам, повезан са неправедним условима, који се морају исправљати. Данас сиромаштво иступа као расни појам, који означава непоправљиви менталитет оних, који су осиромашили, и који у ствари ништа боље ни не заслужују. А како се поступа са злочестим непоправљивим људима ниже вредности, већ нам је показало искуство класног и расног терора тоталитарних режима двадесетога века. Судећи по свему на то искуство већ погледују прагматичари новог светског поретка, који су спремни да га одбране свим средствима од навале “неприлагођених” људи “ниже вредности” .“

Чујете ли Панарина како нас упозорава и са оне стране гроба? Јасно каже: кренули су, сиротињо, против вас, и неће се смирити док вас не истребе. Ми, сиромашни, смо нижа раса коју треба побити да би се остварио идеал „златне милијарде“.

На томе се, упорно и систематски, ради већ одавно.

Нацистичка еугеника је дечја игра према еугеници Новог светског поретка.